Možda danas zarađujete više nego pre nekoliko godina.
Možda imate bolji posao, više klijenata ili uspešniji biznis.
A ipak, kada dođe kraj meseca, imate isti osećaj:
Gde je nestao novac?
I još važnije:
Šta ako jednog dana prestanem da zarađujem?
Ovo je jedan od razloga zbog kojih visoki prihodi sami po sebi ne donose finansijsku slobodu.
Finansijska sloboda nije samo pitanje toga koliko novca zarađujete.
To je pitanje šta radite sa novcem koji zaradite.
Možete imati visoku platu i biti finansijski nesigurni
Zamislite dve osobe.
Prva zarađuje 1.000 EUR mesečno i potroši gotovo sve.
Druga zarađuje 2.000 EUR, ali takođe potroši gotovo sve.
Koja je finansijski slobodnija?
Ako obe zavise od sledeće plate kako bi pokrile svoje obaveze, razlika u prihodima ne znači nužno i razliku u finansijskoj sigurnosti.
Zato povećanje prihoda bez promene finansijskih navika često samo povećava životni standard.
Veća plata.
Veći automobil.
Skuplji stan.
Više pretplata.
Više troškova.
I na kraju — ista zavisnost od sledećeg prihoda.
Finansijska sloboda počinje kada novac prestane da bude samo sredstvo za preživljavanje
Većina ljudi uči kako da zaradi novac.
Mnogo manje ljudi uči:
- kako da upravlja novcem
- kako da napravi finansijski plan
- kako da kontroliše troškove
- kako da napravi rezervu
- kako da zaštiti svoju imovinu
- kako da razume rizik
- kako da planira dugoročno
- kako da novac pretvori u imovinu.
Zbog toga nije dovoljno samo povećavati prihod.
Potrebno je napraviti sistem.
Koliko vam zapravo treba za finansijsku slobodu?
Ne postoji jedan broj koji važi za sve.
Za nekoga je finansijska sloboda mogućnost da šest meseci ne mora da radi.
Za nekoga je to prihod od ulaganja koji pokriva osnovne troškove.
Za preduzetnika to može značiti da poslovanje ne zavisi od njegovog svakodnevnog rada.
Za porodicu to može značiti dovoljno veliku finansijsku rezervu da ne mora da donosi panične odluke kada se pojavi neplanirani trošak.
Zato prvi korak nije:
„Gde da uložim novac?“
Prvi korak je:
„Gde se trenutno nalazim i gde želim da budem?“
Četiri pitanja koja treba da postavite sebi
1. Koliko mi novca stvarno treba mesečno?
Ne koliko biste želeli da trošite.
Već koliko vam je potrebno za život koji želite da vodite.
2. Koliko meseci mogu da funkcionišem bez prihoda?
Ako vam prihod prestane sledećeg meseca, koliko dugo možete da plaćate svoje obaveze?
Ovo pitanje često mnogo bolje pokazuje finansijsku sigurnost nego visina plate.
3. Da li moj novac radi za mene?
Ako sav novac koji zaradite odlazi na potrošnju, svaki novi prihod zahteva novi rad.
Cilj dugoročnog finansijskog planiranja jeste da deo novca postepeno postane imovina koja može da stvara dodatnu vrednost ili prihod.
4. Imam li finansijski plan?
Ako ne znate koliko štedite, koliko trošite, šta posedujete, koje obaveze imate i šta želite da postignete za 5 ili 10 godina, teško je govoriti o finansijskoj slobodi.
Najveća greška je čekati da „jednog dana“ bude dovoljno novca
„Kada budem više zarađivao.“
„Kada otplatim kredit.“
„Kada pokrenem biznis.“
„Kada deca porastu.“
„Kada zaradim dovoljno.“
Problem je što se granica često pomera.
Zato finansijska sloboda nije događaj koji se jednog jutra samo desi.
Ona se gradi kroz odluke koje donosite godinama.
Finansijska sloboda nije odricanje od života
Finansijski plan ne znači da treba da prestanete da putujete, uživate ili trošite novac.
Naprotiv.
Poenta je da znate zašto trošite, koliko možete da trošite i šta time žrtvujete.
Novac treba da bude alat za život koji želite.
Ne izvor stalnog stresa.
Od prihoda do imovine
Postoji velika razlika između:
„Koliko zarađujem?“
i
„Koliko imam i šta moj novac radi za mene?“
Prihod je početna tačka.
Imovina je ono što gradite vremenom.
Zato je jedan od važnih koraka finansijskog planiranja prelazak sa razmišljanja:
prihod → potrošnja
na:
prihod → plan → zaštita → štednja → ulaganje → imovina.
Naravno, konkretna strategija zavisi od vaše situacije, prihoda, obaveza, ciljeva i tolerancije na rizik.
Da li znate gde se trenutno nalazite?
Pre nego što razmišljate o tome gde da uložite novac, potrebno je da znate:
- koliki su vam prihodi
- koliki su vam fiksni troškovi
- koliko trošite na promenljive troškove
- koje dugove imate
- koliko imate ušteđeno
- koju imovinu posedujete
- koji su vaši finansijski ciljevi
- koliko možete da izdvajate svakog meseca.
Bez ove slike teško je napraviti ozbiljan finansijski plan.
A upravo tu većina ljudi pravi prvu grešku.
Traže proizvod pre nego što naprave plan.
Finansijska sloboda počinje planom
Ne morate odmah da postanete investitor.
Ne morate da imate veliku platu.
Ne morate da posedujete nekretnine.
Ne morate da znate sve o finansijama.
Ali morate da razumete sopstvenu finansijsku situaciju.
Jer kada znate:
koliko imate → koliko trošite → koliko možete da izdvojite → šta želite da postignete → kako da zaštitite ono što ste izgradili,
novac počinje da dobija funkciju.
Više nije samo broj na računu.
Postaje deo vašeg plana.
Želite da napravite svoj finansijski plan?
Ako želite da prestanete da finansije rešavate iz meseca u mesec i da konačno napravite sistem koji možete da pratite, program Finansijska sloboda napravljen je da vas provede kroz ključne korake finansijskog planiranja.
Cilj nije da vam neko obeća brzo bogaćenje.
Cilj je da razumete kako da upravljate svojim novcem, kako da postavite finansijske ciljeve i kako da dugoročno gradite finansijsku sigurnost i imovinu.
Ne čekajte da zaradite „dovoljno“.
Počnite od toga da razumete ono što već imate.
Saznajte više o programu Finansijska sloboda i napravite prvi korak ka finansijskom planu koji je prilagođen vašim ciljevima.